U susret 29. beogradskom jazz festivalu, predstavljamo Eyot, jedno od najzanimljivijih imena nove srpske i svetske jazz scene. Imaćete priliku da ih vidite na delu u petak 25.10. u 19:30 u velikoj sali Doma omladine Beograda. Niška muzička scena je bogata, raznovrsna i veoma zanimljiva. Nažalost, slabo šta od tog bogatstva dopire van matičnog grada. Izuzetak čini nu-jazz sastav EYOT, koji je, prkoseći okolnostima, uspeo da se upiše na jazz mapu sveta. Kako je do toga došlo razgovaramo sa Dejanom Ilijićem, vođom benda Eyot.



Kada bi morao da analiziraš svoj estetski sastav, koliko posto Dejana Ilijića bi činio jazz, koliko posto rock muzika, a koliko nešto treće (četvrto/peto...)?

 

Moj “estetski sastav” je miks roka, popa, džeza, klasike i tradicionalne muzike. U raznim proporcijama, varira u zavisnosti od raspoloženja i okolnosti.

 

Kojih pet albuma su najviše uticali na tebe?

 

Teško mi je da se odlučim konkretno za albume… daću malu selekciju umetnika po žanrovima: Bah, Betoven, Bartok, Stravinski, Arvo Part… Majls, Skofild, Parker, Koltrejn, Henkok, Esbjörn Svensson Trio… Nirvana, Bjork, Leb i Sol, Ekv, Sting, Radiohead…Bitlsi itd.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kakva je jazz scena Niša? Klubovi? Bendovi i autori? Gde je sve to u odnosu na svetski zvuk? Da li je Nišvil nešto što se desi jednom godišnje ili jazz živi u Nišu i ostalih 360 dana u godini?

 

Moji favoriti su KREMBOU i još jedan novi ne-džez (post-rock, prim. red.) instrumentalni mladi sastav THERE. Tu su i JAZZBOOKA, STUP, PEDJAZZ, PLAN 9 SOUNDSYSTEM… Ima tu još nekoliko imena, ali ovo su ljudi koji su aktivni. Što se tiče poređenja sa svetskim zvukom, teško je porediti. Uslovi su drugačiji, i sve ima drugu dimenziju. Klub koji je posvećen ovakvoj vrsti muzike ne postoji, ali se svira koliko uslovi dozvoljavaju. Nišville je bogatstvo ovog grada, i mislim da je uloga koju ima višestruka u razvoju kulture Niša i Srbije. Ja bih voleo da pokrenu i zimsku verziju festivala. Takođe, Nišville ima i veliku ulogu u našem proboju, od kontakata do preporuka, a i svirali smo na ovom festivalu već dva puta.

 

Šta misliš o elektronici u jazzu?

 

Ako to “radi” kao deo celine, zašto da ne. Podržavam sve što svojom upotrebom može da pomogne ideji.

 

Šta misliš o post rocku, i koliko Eyot ima veze sa tim izrazom?

 

Post rok je blizak rođak džez roka, ali je povukao malo više gena ka roku. Mi smo tu negde između. Pratim i tu scenu, često nas stavljaju na sajtove i blogove vezane za ovaj pravac, čak smo se i nekoliko puta pojavili na raznim kompilacijama. Čini mi se da će treći album privući još veću pažnju ljubitelja post roka.

 

Koja nova jazz imena svetske scene izdvajaš kao tebi najinteresantnija?

 

Meni je najinteresantniji engleski džez talas, jer je najpribližniji onome što mi radimo. Get The Blessing, Neil Cowley, Portico Quartet (pravi primer dobre upotrebe elektronike u džezu ), Troyka, …švajcarski Plaistow (sviraju u BGu 19.10)... ima dosta interesantnih sastava širom sveta. Sve njih je teško svrstati u džez, ali su svakako neki deo njega.

 

Zašto naša sredina uvek čeka da neko iz inostranstva izgradi neki naš kulturni brend umesto nas samih? Da nekim slučajem Eyot nije objavio album u inostranstvu, da li bi u Srbiji neko uopšte znao da postojite?

 

Da se nije pojavio internet i otvorio vrata sveta, verovatno bih ja odavno napustio zemlju. Ovako smo dobili priliku da prezentujemo naš rad. Sada je ovo sjajna kombinacija. Živimo i radimo u Srbiji, putujemo po svetu, i nije nam toliko bitno da li naši mediji pišu o nama. Odnosno ako pišu ok, ako ne pišu, opet ok. Vrlo je malo novinara u zemlji koji poznaju umetnost i dešavanja u kulturi uopšte. I tu leži problem. Takođe, uređivačka politika je takva da se forsiraju vesti koje donose profit, makar one bile i suštinski beznačajne.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šta Eyot planira?

 

Mislim da možemo da sviramo na najvećim svetskim džez festivalima u narednih par godina, ali prvenstveno je cilj da imamo samostalne koncertne turneje, kao što se već desilo u Rusiji. Uskoro nas očekuje snimanje trećeg albuma u Bristolu i taj album bi trebalo da bude definitivni ulazak na svetsku scenu, u smislu da svi iz instrumentalne i džez industrije saznaju za nas, i onda su šanse za ozbiljnu svetsku karijeru realne. Našli smo buking agenciju koja će nas zastupati, što je i teže nego pronaći lejbl, i ja sada mogu da se posvetim samo muzici. Takođe smo u pregovorima sa PR agencijama iz Velike Britanije i SAD, ali se čeka treći album za konačne dogovore – odluke.

 

Šta Dejan Ilijić planira, osim Eyota?

 

Fokusiran sam na Eyot, ali moguća je saradnja sa drugim muzičarima, kao što sam skoro radio sa niškim bendom “Danilov doživljaj Beča” (uskoro će objaviti pesmu). Sebe u budućnosti vidim u filmskoj muzici, muzičkoj produkciji, mada se vidim i kao pokretača nekog udruženja koje bi pomagalo umetnicima.