Nije nimalo slučajno što je intro muzika za TV seriju Breaking Bad delta blues. Veza između muzike i filma, odnosno igrane TV serije u ovom slučaju, uvek postoji i uvek je dublja nego što se da naslutiti. Praktično uvek se možete osloniti na filmsku muziku ako želite da donesete brz zaključak kakav je film pred vama - dobra filmska muzika neizostavno znači i dobar film. I ne samo to, karakter muzike govori uvek mnogo toga i o karakteru filmske priče. Autor muzike za uvodnu špicu serije Breaking Bad, Dave Porter, verovatno je intuitivno odabrao blues iz donjeg toka Misisipija kao izraz. 

Upravo blues tradicija delte Misisipija uvela je lošeg junaka ne samo kao ravnopravnog već i kao omiljenijeg nego gospodina Moralnog. Belačka muzika i književnost držali su se protestantskog moralizatorskog tona, a ako bi progovorili i zapevali o ponekom negativcu, uvek je to bilo u ključu "neka vam moja sudbina bude pouka".

Veliki deo uspeha priče serijala Breaking Bad je u odbacivanju inhibicija i ispunjenju mračne mašte gotovo svakog sredovečnog muškarca - šta bi bilo kad bi bilo, kad bih i ja prelomio da postanem loš momak. Breaking Bad golica maštu mnogih gledalaca. Drugi, podjednako važan element je jaka priča, dobro postavljena i dobro vođena, izvanredna režija i podjednako dobra gluma. Sve deluje veoma stvarno iako je samo moguće. 

Završna epizoda serije, emitovana u nedelju, 29.9.2013. donela je veoma efektno zaokruženje svih tokova priče. Moralna pouka je tu negde za onoga ko je traži, ali nije nametljiva, i ne zasenjuje divljenje gospodina Prosečnog (gledaoca) prema dojučerašnjem gospodinu Prosečnom, gimnazijskom profi hemije i peraču u autoperionici, koji se uzdigao i za tačno dve godine filmskog vremena postao kriminalni genije koji oduzima dah. I otišao kao Kralj. Zli kralj. Svejedno, Walter White je upečatljivi blues junak koji je u mnogome pomerio standarde.