NOJE ZA HIPSTERE

 

Naslov filma: Noje / Noah

Zemlja proizvodnje: SAD

Godina proizvodnje: 2014.

Režiser: Darren Aronofsky

Uloge: Russel Crowe, Jeniffer Conelly, Anthony Hopkins, Emma Watson

Žanr: Fantastika, akcija

 

Šta li je to što filmsku industriju i režisere navodi da se stalno vraćaju Bibliji kao nepresušnom izvoru tema i motiva? 

 

Teško je objasniti zašto je Darren Aronofsky snimio ovaj film. Kada se u modernom dobu umetnik lati biblijske teme, to je obično pouzdan pokazatelj da je preambiciozan. Ipak, ovde je reč je o dobrom filmu, jednom od uspelijih ostvarenja u opusu ovog režisera, kada taj film posmatramo kao umetničko delo - daleko bolji od morbidnog i jednosmernog "Rekvijema za snove", erotski ispraznog "Crnog labuda" ili new age bosanskog lonca The Fountain. S druge strane, ima sve preduslove da se ne dopadne mnogim ciljnim grupama, pa i da ih ozbiljno naljuti, počevši od hrišćana, Jevreja i muslimana svih denominacija, preko a(nti)teista, istoričara, geografa, biologa, evolucionista, kreacionista, boraca za prava životinja...

 

Izgleda da će u ovom filmu najviše uživati običan gledalac koji u bioskop odlazi radi dva sata zabave. Ako ste jedan od takvih, poslušajte savet, pre gledanja ovog filma pročitajte epizodu o Noju u Bibliji - neće vam oduzeti više vremena od jedne stranice "Blica" (1. knjiga Starog Zaveta, glava 6. - glava 9.)

To će vam omogućiti da bolje razumete o čemu se radi u filmu, ali i da prepoznate koji motivi su zaista biblijski, a koje je režiser proizvoljno uneo u film.

 

Aronofsky je sklon da unosi new age elemente u svoje filmove - The Fountain je najupadljiviji primer, ali ni ponajbolji njegov film, Pi, ne zaostaje. New age elementi koji se primećuju u ovom filmu su briga za humano postupanje prema životinjama, veganizam, briga za sudbinu planete, prikaz odnosa u porodici  neadekvatan razdoblju u kom je originalna priča nastala...

 

Da zbrka bude veća, Aronofsky je upleo u priču i niz apokrifnih motiva. Apokrifi su parabiblijske priče, nastajale u nešto kasnijim epohama, sa drugačijim tumačenjima od biblijskih, koje nikada nisu ušle u korpus Biblije ali su sticale određenu popularnost. Apokrifnog porekla u ovom filmu su okamenjeni anđeli - Stražari (Watchers), apokrifne su i nadljudske moći koje ima Nojev deda Metuzalem, apokrifno je seme rajske biljke koje Metuzalem daruje Noju. 

 

Najsporniji su motivi i likovi koje je sam scenarista-režiser Aronofsky umetnuo u priču, nepostojeći u Bibliji i apokrifima. Kralj Tobal-Kain (Ray Winstone) ne postoji ni u istoriji ni u Bibliji niti u apokrifima, samim tim nigde nije spomenut ni kao ubica Nojevog oca Lameha - naprotiv, prema Bibliji, Lameh je doživeo duboku starost i umro prirodnom smrću. Ila (Emma Watson) ne postoji u Bibliji, kao ni devojka drugog Nojevog sina, Nael (Madison Davenport).

 

Najproblematičnija inovacija koju je Aronofsky uneo u biblijski tekst je teza da je Bog naredio da ljudski rod sasvim nestane u potopu. Biblija govori o uništenju potomstva nepravednog Adamovog sina Kaina, i opstanku potomstva pravednog Adamovog sina Sita. Inovacija je i dramski sukob između Nojevog srednjeg sina, Hama, i Noja, nastao zbog Nojeve zabrane Hamu da nađe ženu i uvede je u barku. U Bibliji, Bog je zapovedio Noju da uđe u barku sa svojim sinovima, svojom ženom i ženama svojih sinova. Slepi putnik na Nojevoj barci nigde se ne spominje, kao ni njegov navodni uticaj na Hama. Porođaj žene najstarijeg sina, Sima, rođenje ženskih blizanaca, i navodno Božje naređenje Noju da ubije decu takođe su inovacija Aronofskog, ubačena radi dramskog sukoba. Nigde se pre ovog filma nije spominjalo to da je Bog ostavio Noju da odluči da li će ljudski rod postojati dalje ili ne. Prema Bibliji, u vreme građenja Nojevog kovčega, Metuzalem više nije bio među živima, pa je i zaplet u okviru kojeg Noje putuje u posetu Metuzalemu da od njega dobije savet - inovacija Aronofskog, nastala radi građenja drame.

 

"Noje" Darrena Aronofskog je uzbudljiva bajka koja od vas zahteva da u bioskopsku salu dođete sa odgovarajućim poznavanjem teksta Biblije koje se u civilizovanom svetu podrazumeva jednako kao odsustvo inhibicija bilo koje vrste - religioznih, antireligioznih, radikalno humanističkih, filozofskih... Od vas se očekuje da isključite sve smetnje i uživate onako kako dete uživa u lepoj bajci. Ovaj film nije ni svetogrđe, nije ni popovsko zamešateljstvo, nije ni propaganda bilo kakvih zadnjih namera. To je vizija jednog umetnika, a umetnici imaju pravo na vizije, još od vremena Dantea i Hijeronimusa Boša. 

 

"Noje" ima sve što jedan dobar film treba da ima: priču sa glavom, telom i repom, dobro ispričanu, akciju koja vas drži prikovane za sedište, raskošnu fotografiju, i pre svega impozantan skup glumaca koji scenariju udahnjuju život. Russel Crowe nosi ovaj film na svojim leđima snagom svoje harizme alfa mužjaka, ali i značajnom moći transformacije koja ga ovde čini nekim čovekom bitno drugačijim od Gladijatora. Za protagoniskinje, Jeniffer Conelly i Emmu Watson ne može se reći da u ovom filmu igraju bilo koju drugu ulogu osim onih po kojima su najpoznatije, i da su bilo kakve osim neubedljive. Ipak, najupečatljiviju kreaciju postigao je Anthony Hopkins, koji je u ulozi Metuzalema ostvario remek delo koje staje rame uz rame sa najboljim trenucima u karijeri ovog vrhunskog umetnika. 

 

Izgleda da najviše razloga da zadovoljni izađu iz bioskopa nakon ovog filma imaju hipsteri - uvereni da su nešto važno naučili o Bibliji, koja je zapravo gotivna knjiga, kada je neko ovako gotivno prepriča. Međutim i svi drugi imaju dovoljno razloga da budu zadovoljni, ako dozvole filmu da bude film, a ne nešto što neko misli da treba da bude.

 

Ocena: 4