Novi srpski barok u Danskoj
Obe smo lepo vaspitane, radoznale i umereno cinične akademske slikarke iz Beograda, koje su zastranile na putu štafelajskog slikarstva, ali i dalje sa potrebom da se kreativno manifestuju. Koliko god smo kritične prema svemu oko sebe, mnogo su oštrije prema sebi. I neuništivo verujemo u zdrav razum.
Osoba A, ko ste vi? Osoba B ko ste vi?
A&B:
A&B:
Jeste li vi to odlučile da od sebe napravite umetnička dela, ili se samo dobro zabavljate?
To doživljavamo jednoznačno. Nema razlike.
Da li je taj koncept sa baroknim haljinama i perikama prošireni performans, primenjeni kemp ili nešto treće?
Kemp! Težnja da odstupimo od sveprihvaćenog ukusa, ali da budemo iskrene u tome, da dokažemo očigledno prenaglašenim... U konkretnom slučaju, da se izdignemo iznad sopstvene prozaičnosti i postanemo umetničko delo. Nit' kulturne, niti nekulturne.
Zašto barok?
Preteranost je ključna reč.
Da li ćete na sličan način posetiti još neka istorijska i umetnička razdoblja?
Postoji ideja.
Šta vas više privlači, da budete veoma cenjene likovne umetnice (u najširem smislu reči) ili pop zvezde?
Pop zvezde, naravno!
Da li je za umetnika danas važnije da ume da stvori stvarnost ili da ume da komentariše stvarnost?
Iskreno, nismo sigurne gde povući crtu.
A&B:
A&B:
A&B:
A&B:
Da li smo mi to dobili srpski odgovor na Christoa i Jean Claude, ili Gilberta i Georgea - nešto što odavno nismo imali na našoj art sceni, umetnički duo?
Ne mislimo da smo otkrile toplu vodu sa konceptom umetničkog dua. Nismo svesno krenule baš tom putanjom, već su nas intenzivno druženje, prepoznavanje i srodni senzibiliteti usmerili jednu na drugu, pa smo se povezale, potpuno logično. Drugačije nije moglo.
A&B:
A&B: