SNOWPIERCER / BUŠILAC SNEGA

 

Godina proizvodnje: 2013

Žanr: Sci-Fi, antiutopija/postapokalipsa, akcija

Zemlja: SAD/Francuska/Južna Koreja

Režiser: Joon-ho Bong

Glavne uloge: Chris Evans, Ed Harris, John Hurt, Ewen Bremner, Tilda Swinton...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ako pođemo od utilitarističke pretpostavke da pričanje priča, pa samim tim i snimanje filmova služi jednoj najvažnijoj svrsi - prodese et delectere, a filmska kritika služi zato da čitaocu preporuči vredi li neki film gledati... u tom slučaju, ova kritika će vam odmah na prvom koraku reći: nemojte da gledate ovaj film. Snowpiercer je film koji nema čime da oplemeni bilo čije postojanje. Naboj gorkog nihilizma kojim ova priča odiše ne ostavlja ni tračak nade na kraju tunela. Nema borbe dobra i zla, samo jedne vrste zla sa drugom.

   Ako filmove gledate iz nekih drugih razloga, Snowpiercer je vrlo kvalitetno ostvarenje, pre svega vizuelno. Dobro režirana, dobro ispripovedana, napeta akcija sa lako čitljivom alegorijom u potki. Postapokaliptični lajtmotiv zasnovan je na ideji da su ljudi u bliskoj budućnosti, slično kao u "Animatrixu", sami ubrizgali neku supstancu u atmosferu u pokušaju da spreče globalno zagrevanje. Umesto da spasi svet od otopljenja, ta supstanca ga je uništila hladnoćom. 

     Jedino jedna železnička kompozicija sa povećim brojem vagona kruži oko sveta bez zaustavljanja i krije u sebi ostatke ljudskog roda.

      Unutar tog spasonosnog voza, nalazi se celi antiutopijski poredak - alegorija čovečanstva kakvo jeste. Podeljeni na očajnike u zadnjim vagonima koji se hrane kuvanim insektima i povremeno pribegavaju ljudožderstvu, nemilosrdne vojnike, srednju i višu klasu koja vreme provodi u dekadentnoj zabavi, ljudi putuju ukrug preko zaleđene planete, ne znajući ni sami zašto.

      Konstruktor voza, Vilfred, u sebi sadrži elemente orvelijanskog Velikog Brata, religioznog izbavitelja poput Noja i megalomaniju građanina Kejna. Nije objašnjeno na koji pogon "sveti motor" lokomotive radi, ali je od životnog značaja za celu zajednicu da motor radi bez zaustavljanja. Ne treba zaboraviti ni dug ovog filma prema "Pomahnitalom vozu" Končalovskog.

        Jedan od očajnika iz zadnjih vagona pokreće revoluciju, za koju će najzad otkriti da nije onoliko njegova i onoliko spontana koliko je verovao, da je veći deo života bio praćen i manipulisan. Uz do sada nedostignutu količinu i učestalost veoma brutalnih nasilnih scena koji ovaj film izjednačavaju sa najnotornijim slash hororima, sa kamarama otkinutih ruku i nogu koje lete na sve strane, masakrima vatrenim i hladnim oružjima, drogom, ljudožderstvom, pirotehnikom i ropskim radom petogodišnje dece, revolucija bednih probija se od zadnjeg vagona do lokomotive, ostvaruje svoj cilj i postiže - ništa. Svet je laboratorija za eksperimente ekscentričnih bogataša, njihov cinizam uvek je jači od pokušaja revolucije.

       Dođavola, zašto sam uopšte gledao ovaj film, zapitaće se svaki čovek sa osećajem za vrednost sopstvenog vremena. Mada, ima nas raznih, postoji verovatno i neko ko će reći da se dobro proveo, i neko ko će reći da je nešto naučio.

 

Ocena: 3